Spiritualni razvoj i permanentnost naših dobitaka

Jedna ideja se provlači kao nit kroz sve sisteme psihološkog i spiritualnog razvoja : Kako postići stalne rezultate ? Da li je moguće zadržati naše dobitke, a da ih ne izgubimo posle izvesnog perioda vremena ?

Većina tvoraca sistema daje takve tvrdnje. Njihovi sistemi razvoja, govore nam, daju permanentne rezultate : Dobro osećanje, pozitivne stavove prema životu, sposobnost da se čovek nosi sa problemima, više nivoe razumevanja života , ogromno širenje svesti itd. Činjenica je da oni to ne mogu. Kao što je stara Kineska Knjiga Promena ili Ji Džing učila ljude hiljadama godina ranije – samo je promena stalna.

Bio sam potaknut da ovo pošaljem na našu listu jer mi je jedan PEAT Procesor postavio to večno pitanje : Kako da ukotvim Pleroma stanje da bi zadovoljstvo i sreća njegovih klijenata bila stalna ?

Činjenica je da ta stalnost i razvoj su ideje koje se uzajamno isključuju. Sa mnogim sistemima možete postići relativno permanentna stanja. Li ako želite da nastavite da se razvijate, šireći se u nove dimenzije, prostore i dinamizme nailazite na nove probleme i vaše prethodno zadovoljstvo i sreća nestaju.

Bio je jedan dug period vremena kada smo ja i grupa mojih saradnika praktikovali Gnostički Intenziv. Smatrali smo da je to najdublji i najvredniji metod spiritualnog razvoja. Gnoza, Prosvetljenje ili Direktno Iskustvo Istine koje smo koristili bili su čudesni, duboki i Sveobuhvatni. Ali nisu bili permanentni. Posle izvesnog vremena oni bi postajali sve bleđi i bleđi i gubili bi snagu. Posle oko 10 godina naporne borbe konačno smo načinili proboj – ušli smo u stabilno stanje svesti ili Meunu (na Algolskom ili kosmičkom jeziku to znači „Ja sam jedno“). Takvo Meuna stanje, biti ono što si uvek bio, drugi je uvek drugi, život je bio život, Bog je bio Bog.

Posle ulaska u Meunu, izgledalo je da nismo u stanju da radimo bilo kakav spiritualni ili psihološki razvojni posao. Nije bilo svrhe činiti bilo kakav napor,rvati se ili boriti za bilo šta. Sve je bilo dato onako kako je trebalo da bude. Vukla nas je ogromna životna reka i bilo je smešno činiti bilo kakve napore da se to izmeni, plivati lvo i desno ili je zaustaviti.

Imao sam dubok uvid o svom životu. Celog života trudio sam se da otkrijem istinski ili pravi način života koji sam već živeo.

Problemi su izgubili svoju oštrinu. Ako se razboliš, dobro….to je nedeljivi deo života i treba ga prihvatiti bez mnogo otpora. Ako ste bili bez novca, očigledno je da nećete umreti, svakako ćete nastaviti da živite.

Osećali smo da smo došli do kraja. Bio je to stvarno kraj igre. Nije bilo problema , ali nije bilo ni izazova ; nema poraza ali nema ni pobeda. To stanje je trajalo oko godinu i po.

Na kraju tog perioda primetio sam fenomen koji ja nazivam „spiritualni svrab“. Postali bi nemirni i počeli bi da tražimo novu igru. Istina je, bili ste prazni, stabilni i van problema , ali bi primetili da druga bića oko vas nisu. I njihovi problemi postali bi vaši problemi. Bilo je to tako jednostavno ! Nisam se mnogo brinuo o svojoj upali pluća ali sam se duboko brinuo o nekoj gladnoj i umirućoj deci u Africi. Potekle bi mi suze gledajući nekog psa na ulici sa slomljenom nogom. Prijatelji su mi govorili : „Da li je dobro biti toliko osetljiv ? Gledaj svoja posla. Imaš dobar život, nemaš nikakvih stvarnih problema“. Ali je njihov savet bio uzalud. Možda je glad bila problem afričke dece, ali je to sasvim sigurno bio moj problem !

Tako, vidite, vi možete postići neko relativno stabilno više stanje, ali posle toga, ako želite da nastavite širenje u nove sfere i dimenzije vi počinjete da doživljavate probleme drugih bića kao svoje, zato što ekspanzijom svog bića vi obuhvatate njih. Vi ste oni a oni su vi.

Ukoliko biste izvesno vreme stalno se kotvili u Pleroma stanju , vi bi svakako sprečili i zaustavili ekspanziju svo sopstvenog bića i vraćanje u svoju spiritualnu domovinu.

Ekspanzija i uznošenje bića je samo jedna strana novčića, druga je suočavanje sa novim dimenzijama i svetovima, što donosi nove prepreke , teškoće i probleme. Onda stvaramo nove sisteme da bi se bavili njima i tako nastavljamo naš sopstveni napredak i razvoj.

Živorad Mihajlović Slavinski